Друштвени уговор није документ који потписујете када се родите.
То је филозофски концепт који објашњава однос између народа и власти.
Једноставно објашњење:
Замислите да живите у време када нема државе, полиције, судова – само људи.
То би било опасно. Јачи би малтретирали слабије. Нико не би био сигуран.
Зато људи добровољно пристају да створе власт – институције, законе, правила.
Али под ЈЕДНИМ условом:
Власт мора да служи народу и штити његова права.
То је договор:
Џон Лок (1632-1704): отац модерне демократије
Лок је рекао:
“Људи стварају власт да би заштитили своја природна права: право на живот, слободу и имовину. Власт постоји САМО уз пристанак народа. Ако власт крши права народа, народ има право – чак и дужност – да је збаци.”
Кључна поента: власт није господар. Власт је слуга.
Жан-Жак Русо (1712-1778): неотуђиви суверенитет
Русо је додао:
“Сувереност припада народу и НИКАДА не може бити пренета на владара. Кад власт престане да дела у име народа, она губи легитимитет.”
Кључна поента: ви нисте дали власти власништво над собом. Ви сте им дали мандат да вас представљају. Мандат се може повући.
Шта Устав каже:
“Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.” (Члан 2, став 2)
Шта то значи:
Ваше право да бирате представнике није поклон од власти. То је основ на коме власт уопште постоји.
Шта власт ради:
Одбија да распише изборе упркос законском року.
Како то крши друштвени уговор:
Власт постоји да би омогућила народу да врши сувереност. Кад блокира изборе, она спречава народ да врши оно због чега она постоји.
То је као да сте ангажовали адвокат да вас брани, а он одбије да дође на суђење.
Шта Устав каже:
“Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.” (Члан 2, став 3)
Шта власт ради:
Наставља да доноси одлуке, троши буџет, управља заједницом – без вашег пристанка.
Како то крши друштвени уговор:
Они тврде да имају право да воде заједницу јер су једном били изабрани.
Али мандат истиче. Нови избори су требали бити расписани.
Кад одбију да распишу изборе, они самопроглашавају власт – то је узурпација.
Лоцкова дефиниција тираније:
“Тиранија је вршење власти мимо права. Кад неко има власт коју народ није дао или је наставио да врши након што му је мандат истекао – то је тиранија.”
Шта друштвени уговор подразумева:
Представници представљају народ. Они су глас заједнице.
Шта власт ради:
Како то крши друштвени уговор:
Представник који не слуша народ није представник – он је аутократа.
Русо:
“У тренутку кад народ мора да буде представљан, а не може да учествује, он престаје бити слободан.”
Лок:
“Где год закон престане, почиње тиранија.”
Резултат: постепено клизимо у аутократију.
Легитимитет = прихватање власти од стране народа
Када власт крши друштвени уговор:
Хана Арент (филозофкиња):
“Власт постоји само док људи у њу верују. Чим престану – власт нестаје.”
Резултат: vласт без легитимитета је крхка. Може пасти брзо.
Када се власт више не легитимише вољом народа, она губи морални ауторитет.
Више не може позивати грађане да поштују законе – јер она сама не поштује основни закон (Устав).
Резултат: губитак поверења у институције. Људи престају да поштују правила.
Историја не познаје власт која је вечно игнорисала вољу народа.
Примери:
Русо:
“Неправедна власт може трајати дуго, али не може трајати вечно.”
Резултат: власт која крши друштвени уговор ће на крају пасти. Питање је само – како и колико штете ће нанети пре тога.
Демократија није само закони. То је култура учешћа.
Када се људима ускрати право гласа:
Монтескје:
“У деспотизму, прво страдају институције, па онда друштво.”
Резултат: nестабилно, непредвидиво, несигурно друштво.
Власт је прекршила договор. Ми га враћамо на снагу.
Лок:
“Када власт престане да дела у јавном интересу, она се враћа у стање са народом – и народ поново преузима власт.”
Ми “преузимамо власт” кроз организовање избора.
Ово није само право. То је одговорност.
Томас Џеферсон:
“Цена слободе је вечна будност.”
Ако не реагујемо кад нам одузму право гласа, ми не губимо само изборе – губимо све.
Ови избори нису само за нас. Они су за децу која расту у овој заједници.
Ако не покажемо да се неправда не толерише, какво друштво остављамо њима?
Алтернатива демократији није ред.
Алтернатива демократији је хаос.
Историја показује:
Друштва која одбијају да омогуће мирне промене кроз изборе – на крају доживљавају насилне промене кроз револуције.
Ми нудимо миран пут.
Ви сте прекршили друштвени уговор.
Ево последица:
Ви можете да реагујете на два начина:
То би било паметно.
Показали бисте да поштујете народ.
Можда би вас народ и задржао – ако покажете да заслужујете.
То би било глупо.
Али историја је пуна глупих власти.
У том случају – народ ће наставити да гради алтернативу.
Паралелне структуре. Паралелни легитимитет.
И на крају, народ увек победи.
Друштвени уговор је поништен – не од нас, већ од њих.
Ми га поново успостављамо.
И овај пут, под нашим условима.
Џон Лок је рекао:
“Власт без пристанка народа је тиранија.”
Ми повлачимо пристанак.
И стварамо нову основу – легитимитету који долази од народа, не од институција које нас игноришу.