Када: пре 10.000+ година.
Како су одлучивали: заједно, директно.
Најраније људске заједнице биле су племена – мале групе људи (20-150) који су живели заједно, ловили, сакупљали храну и делили ресурсе.
Ко је одлучивао?
Принцип: они који живе у заједници, одлучују о заједници.
Зашто? Јер нико други није имао право да доноси одлуке које утичу на твој живот осим ТЕБЕ и твојих.
Када: 508-322. п.н.е.
Како су одлучивали: директна демократија.
Атина је била прва цивилизација која је кодификовала идеју да народ треба да влада.
Како је функционисало?
Принцип: “Демос” (народ) + “кратос” (власт) = Демократија – власт народа.
Проблем: нису сви били грађани (жене, робови, странци). Али принцип је постављен: моћ припада онима који живе у заједници.
Када: 509. п.н.е. до краја Републике.
Како су одлучивали: Представничка демократија (делимично).
Рим је био превелик за директну демократију. Настаје идеја представника.
Како је функционисало?
Принцип: “Senatus Populusque Romanus” (SPQR) – Сенат и народ Рима
Власт припада народу, али је врше кроз представнике.
Проблем – прва узурпација:
са временом, Сенат престаје да представља народ и постаје клуб богатих патриција који раде у свом интересу. Корупција, манипулација, куповина гласова.
Резултат:
Пад Републике и долазак царева (Јулије Цезар, Август…).
Лекција:
Kада представници престану да служе заједницу, они узурпирају власт.
Када: цео Средњи век
Како су одлучивали: нису. Краљ/цар/властела одлучују.
Принцип: “Божија воља” – власт долази од Бога, не од народа.
Владари тврде да им је Бог дао право да владају.
Народ не учествује у одлукама. Њихов задатак је да слушају и плаћају порезе.
Проблем: aпсолутна власт = апсолутна корупција.
Лекција: кад народ нема гласа, власт ради што хоће.
Када: 1600-1800.
Ко: Џон Лок, Жан-Жак Русо, Монтескје.
Филозофи Просвећености враћају стару идеју: Власт треба да долази од народа.
Џон Лок (1632-1704): Друштвени уговор
“Власт постоји само уз пристанак оних над којима се влада.”
Идеја: људи добровољно стварају власт (кроз друштвени уговор) да би заштитили своја права.
Ако власт крши права – народ има право да је збаци.
Жан-Жак Русо (1712-1778): Општа воља
“Човек се рађа слободан, али свуда је у оковима.”
Идеја: сувереност је неотуђива – припада народу и никад не може бити пренета на владара.
Представници могу да врше власт, али само док народ то жели.
Монтескје (1689-1755): Подела власти
“Свака власт која није ограничена тежи тиранији.”
Идеја: власт мора бити подељена (судска, извршна, законодавна) да се спречи злоупотреба.
Принцип: сувереност = врховна власт у држави, припада НАРОДУ.
Када: 1600-1800.
Ко: Џон Лок, Жан-Жак Русо, Монтескје.
Филозофи Просвећености враћају стару идеју: Власт треба да долази од народа.
Џон Лок (1632-1704): Друштвени уговор
“Власт постоји само уз пристанак оних над којима се влада.”
Идеја: људи добровољно стварају власт (кроз друштвени уговор) да би заштитили своја права.
Ако власт крши права – народ има право да је збаци.
Жан-Жак Русо (1712-1778): Општа воља
“Човек се рађа слободан, али свуда је у оковима.”
Идеја: сувереност је неотуђива – припада народу и никад не може бити пренета на владара.
Представници могу да врше власт, али само док народ то жели.
Монтескје (1689-1755): Подела власти
“Свака власт која није ограничена тежи тиранији.”
Идеја: власт мора бити подељена (судска, извршна, законодавна) да се спречи злоупотреба.
Принцип: сувереност = врховна власт у држави, припада НАРОДУ.
Када: крај 18. века
Како: револуцијом.
Америчка револуција (1776)
Декларација независности: “Сви људи су створени једнаки… власти добијају своју моћ уз пристанак оних којима владају.”
Порука: kраљ нема право да влада без наше сагласности. Ми узимамо власт назад.
Француска револуција (1789)
Декларација о правима човека и грађанина: “Принцип сваког суверенитета лежи суштински у Нацији. Ниједан појединац, ниједна група не може вршити власт која не потиче изричито од ње.”
Порука: народ је извор власти. Никаква група (племство, краљ) не може присвојити сувереност.
Резултат: рођење модерне демократије – представничка власт заснована на народном суверенитету.
Када: од 1800. до данас
Како: избори, устави, подела власти.
Принцип:
Шта се дешава кад систем крене наопако?
Пример 1: одлагање избора
Сценарио: власт не расписује изборе јер се плаши резултата.
Резултат:
То је УЗУРПАЦИЈА – присвојавање суверенитета који не припада њима.
Пример 2: игнорисање воље народа
Сценарио: представници раде у интересу своје странке/групе, не народа.
Резултат:
То је ЗЛОУПОТРЕБА – коришћење власти против оних који су је дали.
Пример 3: онемогућавање учешћа грађана
Сценарио: грађани немају приступ информацијама, немају право да учествују у локалним одлукама.
Резултат:
Лекција историје је јасна:
кад власт одбије да поштује народ,
кад представници престану да представљају,
кад институције крше правила која су требале да штите…
НАРОД МОРА ДА ДЕЛУЈЕ.
Нико не зна боље од тебе шта треба твојој улици, твојем парку, твојој заједници.
Функционер у уреду далеко од тебе не живи твој живот.
Слобода није само “не бити роб”.
Слобода је моћи да одлучујеш о свом животу.
Ако не можеш да утиче на одлуке које те се тичу – ниси слободан.
Сувереност није дар власти.
То је право које имаш зато што постојиш као члан заједнице.
Нико ти га не може одузети – могу само покушати да ти га украду.