Квалитет ваздуха, воде и земљишта директно утиче на здравље свих грађана, а посебно најосетљивијих група – деце, старијих особа и хронично оболелих. Тренутно немамо адекватан систем праћења загађења нити правовремено обавештавање када дође до погоршања квалитета животне средине. Ово оставља грађане неинформисаним и спречава их да предузму мере заштите сопственог здравља.
У ери отворених података, развијених информационих и технолошких система и лакој доступности информацијама свим грађанима, када свако држи телефон на дохват руке, када информације могу да долазе до грађана правовремено, када за то има разлога, права је штета не искористити ове погодности.
Мерење без тренутног обавештавања је као да имаш детекторе дима у кући, али они се оглашавају тек сутра након пожара. Потпуно бесмислено.
Међутим, иако су подаци у реалном времену бесплатни и доступни са ових станица грађани Инђије немају никакве користи од њих.
Не знамо да ли је било прекомерног загађења ваздуха и ког типа, не постоје никакви извештаји а да не причамо о правовремном упозорењу грађанима.
Није тајна да је питка вода у општини лошег квалитета. Водовод у Инђији се обавезао да ради периодичну контролу воде и за то издвајамо 4 милиона динара годишње.
Међутим, иако су то подаци који би морали бити доступни сваком грађанину, њих нема нигде па чак ни на сајту Водовода у Инђији.
Не знамо ни колико пута се мери ни где се мери.
Грађани имају право да знају какав је квалитет воде коју пију и то одмах, чим се анализа обави.
СЕПА (Агенција за заштиту животне средине) је поставила уређаје и има податке у реалном времену за алергене и полене у многим градовима.
Као и за мерну станицу за загађење ваздуха, треба тражити и мерну станицу за мерење алергена и полена.
Тако би смо и за ово имали правовремене информације које би могли да употребимо за упозоравање грађана.
2. ЉУДИ МОГУ ДА РЕАГУЈУ – АКО ЗНАЈУ
Ако знаш у реалном времену, можеш:
Технологија постоји и јефтина је:
ИМАМО:
Поред буџета општине можемо помоћ тражити и од:
Системи за обавештавање грађана већ постоје, не морамо их измишљати:
Хоспитализације због астме.
Лечење кардиоваскуларних компликација.
Хроничне болести због дуготрајне изложености.
Изгубљени радни дани.
Смањен квалитет живота.
Итд.
Деца која изостају из школе.
Радници на боловању.
Оптерећење здравственог система.
Смањена продуктивност.
Спречавамо губитак живота.